О књизи: 2023 / „Понекад се запитам зашто ми треба спољна фигура за писање: мајка, отац, Светлана. Зашто не могу да пишем о себи? Јер ја сам основа рефлектујуће површине огледала. Прскање метала. Можете дуго да вирите у полеђину огледала и не видите ништа осим фине светлуцаве прашине. Ја одражавам стварност." Оксана Васјакина употпуњује трилогију аутофикције започету књигама „Рана” и „Степа” романом у којем покушава да разоткрије мистерију кратког, готово бестежинског живота своје тетке Светлане. Од малих фрагмената сећања формира се сложена слика у којој тешки односи са мајком, свакодневни неред и равнодушност према сопственој судбини коегзистирају са готово дечјом рањивошћу и чистотом. Али што се јунакиња даље урања у причу о Светлани, то више схвата нераскидиву везу са њом и све више сазнаје о себи и природи свог писања. Оксана Васјакина је књижевница, лауреат Лицејске (2019) и НОС награде» (2021).